OPŠTI PRAVILNIK FCI
ČLAN 1- Generalni Komitet
1.
Generalni komitet se sastaje najmanje dva puta godišnje. U slučaju da Izvršni komitet smatra neophodnim, on može da se sastaje i češće. Jedan od sastanaka mora da bude održan dan uoči redovne Generalne skupštine FCI.
2.
Na svakom sastanku se odredjuje mesto, i ukoliko je to moguće, datum narednog sastanka. U slučaju važnog i iznenadnog razloga, datum i mesto mogu biti izmenjeni ( u saglasnosti sa predsednikom) uz dovoljan rok da o tome budu obavešteni zainteresovani članovi.
3.
Izvršni direktor, u ime predsednika, zakazuje sastanke Generalnog komiteta. Pozivi za sastanak moraju biti poslati u pismenom obliku, najmanje mesec dana pre sastanka. Izvršni komitet priprema dnevni red i odredjuje razne tačke koje on treba da sadrži. Predsednik komiteta ima pravo da unese dodatne tačke dnevnog reda ukoliko se to pokaže neophodnim nakom poslednjeg sastanka Izvršnog komiteta. članovi komiteta će, kada je to potrebno, saopštiti izvršnom direktoru koje tačke treba da budu unete u dnevni red.
4.
Svi sastanci se održavaju u prisustvu izvršnog direktora FCI, koji sastavlja zapisnik. Zapisnik treba da bude napisan na jednom od četiri radna jezika FCI i na tom jeziku poslat članovima komiteta, najkasnije mesec dana od održavanja sastanka. Prevod zapisnika na ostale radne jezike FCI mora da bude uradjen što je moguće pre.
5.
Izvršni direktor vodi knjigu u koju unosi datum i tekst odluka koje odobri Generalni komitet. Ta knjiga može da bude stavljena na uvid članovima na svakom sastanku.
6.
Ukoliko je izvršni direktor sprečen da prisustvuje sastanku, njega u tom slučaju zamenjuje druga kvalifikovana osoba koja će izraditi zapisnik.
7.
Zapisnik sa prethodnog sastanka treba da odobri Generalni komitet. Original zapisnika moraju da potpišu predsednik i izvršni direktor.
Član 2 - Izvršni Komitet
1.
Izvršni komitet se sastaje najmanje dva puta godišnje. Ukoliko predsednik FCI smatra za potrebnim, Izvršni komitet može i češće da se sastaje.
2.
Na svakom sastanku treba odrediti, ukoliko je to moguće, mesto i datum sledećeg sastanka.
3.
Izvršni direktor, u ime predsednika, saziva sastanke Izvršnog komiteta. Pozivi za sastanke se šalju u pismenom obliku najmanje mesec dana pre datuma odredjenog za sastanak. Predsednik priprema dnevni red i odredjuje koje tačke treba da sadrži. Članovi Izvršnog komiteta mogu da dodaju neke tačke na dnevni red na početku sastanka.
4.
Izvršni direktor prisustvuje svim sastancima Izvršnog komiteta i sastavlja zapisnik. Zapisnik treba da bude napisan na jednom od četiri radna jezika FCI i poslat na tom jeziku članovima Izvršnog komiteta najkasnije mesec dana od održavanja sastanka. Prevod zapisnika na ostale radne jezike FCI treba da bude uradjen što je moguće pre. Ukoliko je izvršni direktor sprečen da prisustvuje sastanku, tada ga zamenjuje druga kvalifikovana ličnost, koja će sastaviti zapisnik.
5.
Izvršni direktor vodi knjigu u koju unosi datum i tekst odluka koje odobri Izvršni komitet. Članovi imaju pravo uvida u tu knjigu na svakom sastanku.
6.
Zapisnik sa prethodnog sastanka treba da odobri Izvršni komitet. Original zapisnika moraju da potpisu predsednik i izvršni direktor.
7.
Izvršni komitet definiše aktivnosti i novčanu naknadu izvršnog direktora i osoblja.
Član 3 - Unutrašnji Pravilnik
1.
Predsednik FCI i izvršni direktor se sastaju onoliko često koliko je to potrebno.
2.
Na Generalnoj skupštini, predsednik i izvršni direktor podnose pismeni izveštaj o radu komiteta i generalnog sekretarijata.
Član 4 - Nacionalne Organizacije
1.
Vodeće nacionalne organizacije i njihovi članovi uzajamno se obavezuju da se ne mešaju u kinološke poslove druge zemlje članice FCI bez dozvole vodeće nacionalne organizacije te zemlje.
2.
Zabranjeno je nacionalnim organizacijama članicama FCI da učlanjuju kinološke organizacije iz drugih zemalja ukoliko već ne pripadaju jednoj od vodećih nacionalnih organizacija koje priznaje FCI.
Član 5 - Standardi
1.
Vodeće nacionalne organizacije su obavezne da Generalnom komitetu dostave listu svojih nacionalnih rasa i opis tih rasa (standard) na engleskom, francuskom, nemačkom i španskom jeziku. Standardi treba da budu napisani prema modelu koji je usvojila FCI.
2.
Novi standard ili izmena postojećeg standarda stupaju na snagu odmah po objavljivanju standarda na najmanje jednom od radnih jezika FCI. Objavljivanje, koje mora da ima datum, vrši se posredstvom generalnog sekretarijata.
3.
Generalni komitet mora da bude obavešten o svim izmenama standarda.
4.
Pre nego što se odobri novi standard ili izmena postojećeg standarda, komisija za standarde mora da bude konsultovana a, u slučaju neke nedoumice, naročito prilikom registrovanja nove rase, mora da se zatraži mišljenje naučne komisije.
5.
Izmene standarda i nove privremene standarde odobrava Generalni komitet nakon što ih je pregledala komisija za standarde i, ako je to potrebno, komisija za naučna pitanja.
Nove ustanovljene standarde, nakon registrovanja nove rase, mora da odobri Generalna skupština. Organizacije najvišeg nivoa su odgovorne da upoznaju sudije svoje zemlje sa novim standardima ili izmenama važećih standarda u najkraćem mogućem roku.
6.
Kada su usvojeni novi ili prihvaćene izmene postojećih standarda, oni će u isto vreme biti objavljeni na sva četiri radna jezika FCI.
Član 6 - Rodovna knjiga
1.
Članovi i partneri pod ugovorom moraju uzajamno da priznaju svoje rodovne knjige, uključujući Dopunsku knjigu i/ili Registar čekanja ili Dodatak i ne smeju da priznaju ni jednu drugu rodovnu knjigu ili pedigree koju izdaje neka od zemalja članica ili partnera pod ugovorom FCI.
Inicijali rodovnih knjiga moraju da se nalaze na listi koju objavljuje i ažurira generalni sekretarijat.
Rodovne knjige iz svake zemlje članice ili partnera pod ugovorom FCI moraju da budu stavljene na raspolaganje organizacijama priznatim od strane FCI kako bi se omogućila eventualna istraživanja.
2.
U pojedinim slučajuevima, kada psi dolaze iz zemalja koje nisu članice FCI ili sa kojima ne postoji sporazum o priznavanju, vodeće nacionalne organizacije i ovlašćeni klubovi rasa, mogu bez obzira na gore izneto upisati pse koji imaju rodovnike koje ne priznaje FCI u dodatku rodovne knjige (knjigu čekanja), nakon što je priznati izložbeni sudija proverio njihovu rasu; njihovi potomci mogu biti upisani, od četvrte generacije pa na dalje, u rodovnu knjigu.
3.
U slučaju da klubovi rasa objavljuju liste pasa koje pripadaju rasama za koje su oni kompetentni, tada mora jasno da bude naznačeno da takva jedna lista ne predstavlja zvaničnu rodovnu knjigu.
4.
U slučaju da su na takvim listama psi numerisani, ti brojevi ne mogu biti smatrani kao brojevi rodovnika.
5.
Vodeće nacionalne organizacije i njihovi klubovi rasa ne mogu da unose ništa u svoje rodovne knjig što nije u skladu sa Pravilnikom o odgajivanju FCI.
6.
U zemljama članicama i partnerima pod ugovorom gde klubovi rasa imaju svoje sopstvene rodovne knjige, mora da bude jasno naznačeno na rodovniku da je klub dotične rase koji vodi rodovnu knjigu član vodeće nacionalne organizacije.
7.
Ukoliko je jedan pas prodat u inostranstvu, vodeća nacionalna organizacija mora da potvrdi "eksportni rodovnik" koji izdaje specijalizovani klub. U svakom slučaju zabranjuje se izdavanje exportnog pedigrea za psa koji nije tetoviran ili nema ugradjen mikročip. Za svakog psa koji je registrovan u jednoj zemlji članici ili partneru pod ugovorom FCI, a izvezen je, nacionalna kinoloska organizacija koja je izvršila poslednju registraciju mora da potvrdi prenos vlasništva na inostranog vlasnika naznačivši ime i adresu noviog vlasnika.
8.
Vodeće nacionalne organizacije i njihovi klubovi rasa ne mogu da menjaju ime psa koji je već upisan u zvanično priznatu rodovnu knjigu.
Originalni (prvobitni) broj registracije i inicijali rodovne knjige treba da budu navedeni u svim zvaničnim kinološkim dokumentima koji daju kinološke informacije (programi takmičenja u radu, katalozi izložbi, pedigrei, prijavni listovi).
9.
Prilikom prodaje psa u inostranstvo, treba upisati na originalni dokument i novi broj pod kojim je pas upisan u rodovnu knjigu.
10.
Kada je to uradjeno, inicijali nove rodovne knjige treba da se nalaze ispred broja, a upis u knjigu mora da bude overen pečatom i potpisom organizacije čija je rodovna knjiga.
11.
Članovi i partneri pod ugovorom FCI moraju da dostave primerke važećih rodovnika u svojoj zemlji drugim vodećim nacionalnim organizacijama.
Svi članovi i partneri pod ugovorom moraju odmah da budu informisani o svakoj promeni koja je izvršena u rodovniku.
12.
U zemlji gde klubovi rasa izdaju svoje sopstvene rodovnike, inicijali vodeće nacionalne organizacije koja je član ili partner pod ugovorom FCI, moraju jasno da budu naznačeni u dokumentima.
13.
U dokumentima moraju, ispred registarskog broja, da stoje inicijali rodovne knjige u kojoj je pas upisan (na primer: SHSB/LOS - no 255333), kako bi bilo jasno stavljeno na znanje u kojoj rodovnoj knjizi je pas prvi put upisan.
14.
Rodovnici predstavljaju važeći dokazni materijal pred zakonom. Rodovnik može da menja samo organizacija koja je poslednja registrovala psa.
15.
Kada se izdaje pedigre, mora se u njemu naznačiti sve eventualne nepravilnosti u vezi sa standardom rase a koje se odnose na boju dlake.
Član 7 - Odgajivačnice
1.
Članovi i pridružene organizacije priznaju registrovana imena odgajivačnica drugih članova i pridruženih organizacija. Ne dozvoljavaju upotrebu tih imena osobama koje žive u drugoj zemlji članici ili partneru pod ugovorom FCI.
2.
Uzajamno priznavanje imena odgajivačnica podrazumeva i zemlje članice i partneri pod ugovorom FCI imaju obavezu da unesu ta imena u medjunarodni registar koji vodi FCI.
3.
Medjunarodna kinološka federacija je odgovorna za strogu kontrolu tog registra kako ne bi došlo do dupliranja imena ili skraćenice koja bi mogla da dovede do neke zabune.
4.
Odobrenje i upotreba imena odgajivačnice podležu sledećim odredbama:
a) Psi mogu da nose samo ime svog odgajivača.
Kao odgajivač se smatra vlasnik kuje u momentu parenja. U slučaju prodaje kuje koja je skotna, potrebna je pismena dozvola prodavca da bi kupac štencima mogao da da ime svoje odgajivačnice (vidi Medjunarodni pravilnik FCI o uzgajivanju).
b) Kada je jednom objavljeno, nikakva izmena se više ne može izvršiti u imenu psa.
c) Odgajivač može da registruje samo jednu odgajivačnicu za sve rase.
d) Posedovanje imena odgajivačnici je individualno i doživotno, sve dok ne prestane da se koristi. Nakon što je odobreno, ime odgajivačnice više ne može da bude izmenjeno. Ime se, u principu, gasi sa smrću vlasnika. Prenosenje imena na naslednike vlasnika odgajivačnice može da odobri nacionalna organizacija, na osnovu sudskog rešenja o imovinskoj deobi naslednika. Sve ovo gore navedeno važi i u slučaju prenošenja imena odgajivačnice putem sklapanja pravosnažnog ugovora.
Vlasnik imena odgajivačnice ima pravo da u odgajivanje uključi supruga ili suprugu, decu ili rodjake pod uslovom da te osobe imaju više od 18 godina starosti.
Udruživanje dve ili više osoba radi odgajivanja pasa, ako žele da zaštite ime odgajivačnice moraju da takvoj odgajivačnici daju sopstveno ime; važe ista pravila kao što je gore navedeno. Svaka izmena sastava udruženih odgajivača mora da bude dostavljena FCI. Sve ostalo je regulisano u skladu sa odredbama nadležne nacionalne organizacije. Pre nego što se preseli u neku drugu zemlju, svaki odgajivač je dužan da o tome obavesti nacionalnu kinološku organizciju koja je registrovala njegovu odgajivačnicu.
Odgajivačnica se mora smatrati nazivom vlasnika. Da bi se odgajivačnica koristila pod uslovima razdvajanja, neophodno je da prethodni imaoci odgajivačnice izdaju potvrdu u kojoj će biti precizirano ko će ubuduće moći da koristi pomenutu odgajivačnicu. Ako se nacionalnoj kinološkoj organizaciji uloži reklamacija, ova odgajivačnica će moći da se koristi samo uz izdavanje pomenute potvrde.
Pre nego što preduzme rad na odgajanju u suvlasništvu u istoj zemlji, samo jedan od suvlasnika treba da bude odredjen - imenovan kao lice odgovorno za poštovanje nacionalnih i medjunarodnih pravilnika iz oblasti odgajivanja i prijavljivanja.
e) Medjunarodna kinološka federacija vodi registar prijavljenih imena odgajivačnica iz zemalja članica.
Pre nego što je ime odgajivačnice odobreno, potrebno je konsultovati FCI kako bi se proverilo da to ime možda već ne postoji.
Imena odgajivačnica koje je priznala FCI imaju prvenstvo nad imenima koja su priznata samo na nacionalnom planu jedne zemlje.
U slučaju osporavanja i na zahtev FCI, ime odgajivačnice priznato na nacionalnom nivou može da bude ukinuto ukoliko nanosi štetu imenu odgajivačnice koje je priznala FCI.
Član 8 - Izložbe
1.
Samo izložbe svih rasa i medjunarodna takmičenja za koje FCI daje saglasnost za dodeljivanje titule medjunarodnog šampiona su pod pokroviteljstvom FCI.
2.
Psima koji imaju anomalije testisa (bez, sa jednim ili atrofijom testisa) zabranjuje se učestvovanje na izložbama i utakmicama.
3.
Generalna skupština FCI odredjuje visinu nadoknade za za gore navedene izložbe i takmičenja. Posle podnosenja molbe za saglasnost FCI za odobravanje održavanja manifestacija na kojima će se dodeljivati predlozi za medjunarodne titule, Izvršni direktor FCI izradjuje i dostavlja fakturu. Ova faktura se mora platiti čak i ako titule nisu dodeljene.
Član 9 - Sudije
1.
Vodeće nacionalne organizacije su odgovorne za formiranje, ispitivanje i proglašavanje i izradu liste sopstvenih sudija, ali prema pravilima FCI.
Te sudije priznaje FCI kao i njene članice i partneri pod ugovorom.
2.
Sudija može da se nalazi na spisku sudija jedne zemlje samo ako je stalno nastanjen u toj zemlji. Sudija može da se nalazi samo na jednoj listi sudija. Vodeće nacionalne organizacije moraju svake godine da objavljuju listu priznatih sudija uz naznaku za koje rase ili grupe rasa su kvalifikovani da sude. Jedna kopija te liste treba da bude svake godine poslata članicama FCI i partnerima pod ugovorom, a dva primerka se šalju izvršnom direktoru.
Specijalne slučajeve mora da odobri Generalni komitet FCI.
Gore navedene odredbe se odnose na sudije koji sude na izložbama, takmičenjima radnih pasa i ispitima lovačkih pasa.
Član 10 - Kazne i sankcije
Medjunarodna kinološka federacija priznaje kazne izrečene kinološkim sudijama koje su na snazi u jednoj zemlji, kada je o njima zvanično obaveštena. Sankcije će biti registrovane a obaveštenje o tome će biti dostavljeno ostalim zemljama članicama i partnerima pod ugovorom, koji moraju da ih uzmu u obzir i primene.
Član 11- Privremeno Pravilo
1.
Do definitivne izrade specijalnih pravila o medjunarodnim trkama hrtova, za sada jedino važeća su pravila FCI koje je proučila komisija za trke hrtova, a koje je odobrio Generalni komitet, a objavljena su posredstvom generalnog sekretarijata.
2.
Zemlje članice i partneri pod ugovorom FCI su jedini odgovorni za trke hrtova i coursing na nacionalnom planu.
3.
Gore navedena pravila se primenjuju sve dok ne budu usvojena konačna pravila FCI.
Ovaj pravilnik je usvojen na Generalnoj skupštini održanoj 10. i 11. juna 1991. godine u Dortmundu. Boldirani delovi pravilnika usvojeni su na Generalnoj skupštini održanoj u junu 2001. godine u Portu.
|
