Beogradani Irena i Željko Kvas trenutno žive u Londonu. Iz svog stana u Vorik Garten, rezidencijalnom delu Kensingtona, svakog jutra posmatraju čopor lisica na napuštenom parkingu preko puta svoje zgrade.
Ima mladih i odraslih. Mislim da ih je pet. Stičem utisak da se igraju po ceo dan: trče, tumbaju se u klupku, nešto njuskaju. Pitao sam se kako se hrane, a onda sam jednog jutra neku
od njih prepao dok je preturala po kontejneru pored lokalnog paba - prica Željko Kvas. Samo, moje balkansko iskustvo me upozorava da to ne mora da bude samo idila, jer dobro znam šta sve lisice mogu da prenesu na ljude...
Slično je iskustvo i nekih drugih naših ljudi u Ujedinjenom kraljevstvu, koji ne gledaju baš raspoloženo na to što ljubitelji životinja sve češće ostavljaju i hranu za riđe četvoronožne
sugrađane.
"Teta lija", svojevrsni simbol revije ZOV, u Velikoj Britaniji doživljava renesansu. Ne samo da je neće više loviti hajkama na konjima i sa čoporima pasa, već se proširila po gradovima i ta populacija je poznata pod nazivom - urbane lisice. Ali neki od naših ljudi sve češće razmišljaju i o uvozu i "odbrambenoj" upotrebi nemačkih lovačkih terijera ili oštrodlakih jazavičara, jer karantina u onom bauk-šestomesečnom smislu - više nema...
Lija ima dosta i po naseljenim mestima, jer bivaju primamlejne obiljem nemarno odloženih, za njih primamljivih 
zalogaja - objasnio je za "Sandej mejl" Brus Lindsej Smit, kontrolor divljih životinja. Bavim se lisicama već 30 godina. Nikada ih nije bilo više u gradovima nego danas.
Zanimljivo je da su se u londonskom parku u Saut Kensingtonu odomaćile i divlje guske, ali ih lisice ne love, jer imaju dovoljno hrane mimo truda.
Jednoj prigradskoj porodici u dvorište povremeno dolazi isti lisac, moli za hranu pa ode. U jutarnjoj emisiji Bi-Bi-Sija pričali su o tome da dugorepi posetilac ne dira dve domaće mačke, ali "one lijanu ipak ne dopuštaju da uđe u kuću, što smatraju svojom neprikosnovenom teritorijom".
Pored obilja sličnih pozitivnih priča po medijima, ima i onih drugih.
Tako je sedmogodišnju Džordžiju Vrajt, dok je spavala u svom krevetu u kući u Krauc endu (severni London), ujela lisica.
Probudila sam se u sred noći i videla lisicu pored stopala. Bila sam veoma uplašena pa sam
odjurila kod mame i tate u sobu. Onda je tata isterao lisicu. Nisam shvatila da me je ujela jer sam bila prestrašena. Bilo je krvi i stopalo me je strasno bolelo pa sam morala u bolnicu - opisala je pravu noćnu moru mala Džordžija, koja je i sedam dana posle dobijanja inekcije protiv tetanusa imala visoku temperaturu.
Njen 44-godišnji otac, Kris Brumhed, inače lekar po zanimanju, događaj je video na sledeći način:
- Džordžija je u tri ujutru utrčala u našu sobu. Umesto da pokuša da pobegne, lisica je krenula uz stepenice ka gornjem spratu. Isterao sam je napolje. Moja kćerka je dobila gadan ujed na desnom stopalu. Bilo je to užasno iskustvo i veoma je uznemirena.
Strucnjak Brus Lindi-Smit je objasnio:
- Dete se verovatno pomerilo u snu, a lisica je to doživela kao mrdanje plena koji spava.
Eksperti ukazuju da se u nekim zoološkim vrtovima najviše nezgoda ne događa kod kaveza sa opasnim životinjama, već kod srndaća. Neoprezni posetioci žele da pomiluju "Bambija'" ne znajući da je ovaj, izgubivši strah od ljudi, itekako sposoban da ubode rogom. Tako i neke
urbane lisice u Londonu postaju drske.
Kao što kod ljudi ima dobri i loših komšija, tako je i sa londonskim Iisicama - biće onih svadljivijih, ali srećom, više je onih koje su za druženje.
I biće tako, dok ne stigne neki od balkanskih terijera ili jazavicara...
Jelena Višnjić
Preuzeto iz ZOV-a
